Reakcija na tekst “Petričić vodi lični rat protiv Vučića”


Jedan od najmračnijih perioda evropske istorije je svakako Drugi svetski rat. Na žalost, moram a da ne primetim da se mnogi događaji koji su prethodili Adolfu Hitleru, upravo dešavaju u Srbiji.
Nacisti doživljavaju veliki uspon 1937. a u tom periodu se dešavaju različite izložbe “Nacističke umetnosti” ali i kako su ih tada nazvali “Degenerisane umetnosti”. Na “Velikoj nemačkoj umetničkoj izložbi” nacistička umetnost je prikazivala Arijevce u herojskim pozama kao i razne teme kojima se veliča nacizam. Sve što je bilo suprotno Nacizmu i Arijevcima, žestoko je kritikovano i izvrgavano ruglu kao “degenerisana umetnost”. Umetnici su predstavljani kao “bolesni mozgovi” koji su se dohvatili kičice i olovke. Hitler je strogo kontrolisao kako su takvi umetnici živeli, kako su plaćani i oporezovani. Nacisti su na svaki način otežavali njihov život. Upravo kao i Vučić, bili su svesni da umetnost može da izvrši ogroman uticaj na javno mnjenje kao i na prikaz drugačijeg mišljenja kroz drugačiji medij osim novina, radija i sličnih. Umetnost može kreirati različite prikrivene puteve za subverziju, povezivanje koalicionih članova, može otvorenije kritikovati represivnu vlast. Mnogo je teže kritikovati umetnost kroz napis u novinama.

I pored toga što je malo lakše umetnicima da kritikuju autoritarne vlastodršce, neretko ih čeka tragičan završetak. Staljin je uklanjao sve subervizne pesnike, Pinoče je ubijao pevače, muraliste, fotografe…
Slika autoritarnog režima se i kod nas polako formira. Olja Bećković, Sergej Trifunović, Ivan Ivanović, Corax, Darko Mitrović a sada i Petričić, svi su se našli na udaru vlastodršca. Niko uskoro neće moći da iznese svoje mišljenje ako je u suprotnosti sa arijevcima iz SNS-a. I što je najgore, to se dešava u svim sferama. Izbacuju se direktori pozorišta, postavljaju podobni. Izbacuju se direktori muzeja, postavljaju podobni. Izbacuju se direktori festivala, postavljaju podobni. Nema nikakve veze što su podobni potpuno neadekvatni za takav posao. Nebitno što ne da ne znaju da rade taj posao i što ne umeju ni da izgovore ime sopstvenog radnog mesta. Bitno je da budu magnetofoni / megafoni velikog vođe. Bitno je da ne misle svojom glavom i da ne budu samostalni. Samo jedoumlje može da stvori nove balkanske Arijevce.
Petričić je svojom kritikovanom karikaturom, potpuno pogodio metu. U našoj državi će se finansirati sve što može da donese lični profit. Ako je za opšte dobro a ne može doneti ličnu korist, neće dobiti ni finansije. Nebitne su bolnice, dečija prihvatilišta, kanalizacija, gradski prevoz, komunalne usluge. Sve se to zapostavlja zarad grandioznih i bespotrebnih projekata. Septembarska novogodišnja rasveta, jelke, jarboli, fontane, gondole… Sve je to šareni festival koji nam se gura pred oči da ne vidimo stvarne probleme. Petričić to fenomenalno naglašava. Vlastodršcu je to jasno i zato ističe kako je Petričić “dobio” nacionalnu penziju. Žalosno prenebregavanje činjenice da je on tu penziju ZASLUŽIO a ne dobio. Penziju su dobili sveštenici iako dinara u svom životu nisu dali državi. Pitanje “zašto ne vrati nacionalnu penziju” je time maloumnije jer zašto vratiti nešto što si životnim radom zaslužio. Zato što se to vlastodršcu ne sviđa? Ako je “propali” karikaturista kako Vesić navodi, zešto je onda Politika plaćala po 2000 evra mesečno za karikature? Ja bih voleo da propadam na taj način a i hiljade drugih građana (iako žestoko sumnjam u tu cifru). Ne predstavlja Petričić Vučića kao Pinočea. Vučić se sam tako predstavlja vršenjem represije na umetnike i gušenjem bilo kakve drugačije misli od sopstvene.
Vesić ukazuje na ulaganja u zdravstvo. Kakva ulaganja? To što uložite pred izbore u neku ustanovu koju ćete mesecima reklamirati kao uspeh dok za to vreme propadaju i ruiniraju desetine drugih? Kupili su par medicinskih mašina dok je trebalo kupiti na stotine? Ne interesuje me ono što će se graditi. To će biti dobro tek kad se izgradi. Planirana je izgradnja DZ u Borči. Planira se ulaganje od 900 miliona dinara. Planove zadržite za sebe. DZ u Borči se planira poslednjih 8 godina pa ništa. Od plana se ljudi ne leče. Kako u ovom trenutku izgleda infektivna bolnica u Beogradu? Planirate rekonstrukciju? Koliko godina? Bolnica za tuberkulozu koja se koristi kao “kuhinja” koja samo što se ne uruši. Dečiji dispanzer na Voždovcu. To je samo Beograd. Kad se krene duboko u Srbiju, stanje je zastrašujuće. A da ne obraćamo pažnju na zgrade, organizacija ne postoji. Pacijenti ne znaju svoja prava. Operacije se zakazuju za dve, najviše tri godine. Odnos osoblja prema pacijentima užasan.
I na kraju Vesić kruniše svoj govor zloupotrebom dece u političke svrhe dok je njegov vrhovni poglavar pre samo dva dana, otišao da se slika i mazi sa tek rođenim detetom bez ikakve zaštite. Sa ulice pravo kod bebe stare par sati. Bakterije, virusi, ne treba da brinemo, to su arijevski mikrobi od kojeg dete može samo da ojača.


Pokret za bezbednu Srbiju

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *