AFERE KERAMIČARA NA VISOKOM POLOŽAJU


Na osnovu opširnih dokaza, koje je dobila od službenika Ministarstva odbrane, saradnica “proganjanih novina” Mersiha Hadžić prenela je njihovo obraćanje i obavestila javnost o tome kakvu je ulogu, nekadašnji Ministar odbrane Bratislav Gašić, imao na nameštenim tenderima.
Tako je namestio tender kruševačkoj firmi Morava In za izgradnju hangara na vojnom aerodromu Batajnica za borbene avione Mig. Reč je o prevari sa izgradnjom velikog hangara na vojnom aerodromu Batajnica za potrebe remonta supersoničnih aviona. Umesto njega, Vojska Srbije i ratno vazduhoplovstvo, dobili su prostor u koji ne mogu da stanu ni superosnični avioni tipa MIG, ni ruski transportni avioni tipa Antonov. Posle Šutanovca ne može biti gore, mislili su mnogi, a onda je na mesto potpredsednika Vlade i vojnog ministra, došao Aleksandar Vučić. Na sastancima sa vrhom Generalštaba, Vučić se informisao koje su najbolnije tačke u sistemu odbrane. Zajedno sa načelnikom generalštaba i mnogobrojnim novinarima Vučić je obišao i vojni aerodrom u Batajnici. Dramatično i sa suzama u očima, pred kamerama je skoro zaplakao, kada je javnost obavestio da naša Vojska na vojnom aerodromu u Batajnici nema čak ni hangar u kome mogu da se remontuju avioni.
“Obećavam, napraviću hangar za MIG-ove”, obećao je tada Vučić, i upravo je on tvrdio da je sramota da MIG-ovi ratnog vazduhoplovstva stoje na livadi i kisnu, da ih peče sunce i da po njima pada sneg. Sramota je, smatrao je Vučić pre nekoliko godina da se sitne popravke na borbenim avionima obavljaju pod vedrim nebom i odlažu za kasnije ako nije lepo vreme.
Kada je Vučić saopštio da to neće biti tek “tamo neki hangarčić”, već da će Vlada naći novca da se napravi zdanje u koje će moći na remont da uđu avioni tipa, a ako se zna da je teretni avion ruske proizvodnje tipa Antonov najveći transportni avion na svetu, mnogima je sa pravom zaigralo srce i pomislili su: evo, napokon, političara kome nije cilj da nam vojsku uništi do kraja.

Ali, od samog početka, sve je krenulo naopako… Vučić je predložio da se odmah raspiše tender na kojem bi se tražili ponuđači za izgradnju hangara. Kako je oko njega bilo i pismenih ljudi, objašnjeno mu je da mora imati izrađen eleborat na temu “Hangar za supersonične avione”. Tenderu za nosioca posla po zakonu mora prethoditi tender na kome će biti izabrana firma koja će uraditi projekat. Vučić je poslušao savete i tender je raspisan. U projektu koji je pobedio predviđena je izgradnja hangara u koji može da stane i ruski avion Antonov, baš kao što je Vučič i obećao. Zvanično je procenjeno da izgradnja hangara za supersonične avione na vojnom aerodromu u Batajnici može da košta 309 miliona dinara.
U skladu sa tim projektom, Vlada Srbije je aprila 2014. godine donela zaključak broj 401-2955/2014. godine, u kome piše da će se finansirati kapitalni projekat na tri godine. i to:
• šezdeset dva miliona dinara (tačno 61.765.000) u 2014. godini,
• dve stotine miliona dinara u 2015. Godini,
• četrdeset osam miliona (odnosno 47.499.280) u 2016. godini.

U elaboratu se dalje navodi da novac mora biti potrošen “tačno po godinama” i isključivo za projekat “Hangara za supersonične letelice”.

Ukoliko se ne potroši, novac se na kraju godine mora vratiti u budžet – navodi se projektnoj dokumentaciji.

Početkom maja 2014.godine Aleksandar Vučić za ministra odbrane postavlja Bratislava Gašića.

Na tender koji je u skladu sa ovim pravilima raspisan javile su se četiri firme. Tri od četiri firme su poštovale Odluku i Zaključak Vlade R.Srbije i dale su ponude u kojima su predviđale izgradnju hangara do 2015. godine i cena koju su ponudile bila je manja od 309 miliona koliko je predviđeno elaboratom. Četvrta firma “Morava in” iz Kruševca, za koju je lobirao Bratislav Gašić, dala je nevalidnu ponudu. Njihova cena je bila najniža 223 miliona dinara, dok je rok u kome su obećavali da će završiti objekat bio do 2016. godine.

Praksa je pokazala da prevarantske firme imaju oproban obrazac po kome završavaju poslove. U ovom slučaju, jasna je namera ponuđača “Morava in” da isticanjem manje cene naplati prve dve tranše koje će Vlada platiti izvođaču i da na taj način naplati ceo iznos pre okončanja radova. Postoji realni rizik, koji se u praksi više puta obistinio, da po naplati celokupne sume, firma ne realizuje projekat na način kako se obavezala.
U tom trenutku, bilo bi kasno da se ispravlja greška, jer bi novac bio potrošen, a hangar ne bi bio završen. Gašiću su stručnih ljudi iz Uprave za Infrastrukturu, objasnili da je takva ponuda suprotna odluci Vlade RS broj 401-2955/2014 u kojoj se jasno ističe da su sredstva, namenjena investitoru, raspoređena po godinama. Ta odluka, istina, ostavlja prostor da se izađe sa nižom cenom, ali ne dozvoljava da se celokupna suma isplati pre okončanja radova, ma koliko ona bila niža od odobrenih 309 miliona dinara.
Najbolja ponuda po ceni (240 miliona dinara), bila je odmah iza one koju je dala “Morava in” i predviđala je okončanje radova u septembru 2015. godine. Stručne službe u Upravi za Infrastrukturu Ministarstva odbrane, uvidom u celokupni tenderski materijal, a posebno zbog mnogobrojnih pritisaka oborili su tender.

Zakon o javnim nabavkama član 109 stav dva, kaže: “… Naručilac može da obustavi postupak javne nabavke iz objektivnih i dokazivih razloga, koji se nisu mogli predvideti u vreme pokretanja postupka i koji onemogućavaju da se započeti postupak okonča, odnosno, usled kojih je prestala potreba naručioca za predmetnom nabavkom, zbog čega se neće ponavljati u toku iste budžetske godine, odnosno u narednih šest meseci…”
Iako nije prošao zakonski rok za objavljivanje novog tendera, predviđen Zakonom o javnim nabavkama ( član 109), a po Gašićevim “željama”, tender je ponovo raspisan posle mesec dana, a “Morava In” se pojavljuje sa novom još nižom ponudom od 220 miliona dinara. U tom trenutku službenici ministarstva odbrane saznali su da je “Moravi In” već uplaćen avans, zbog čega su zaključili da je ovako niska cena data samo da bi se na tenderu pobedilo po svaku cenu.
Svi upućeni su se složili da je tim novcem nemoguće izgraditi hangar kakav je predviđenprojektnom dokumentacijom, i da je u pitanju paničan potez kojim “Morava In” pokušava da zadrži avans.

06.aprila 2016.godine tadašnji Premijer Aleksandar Vučić prisustvovao je na vojnom aerodromu Batajnica na otvaranju novog hangara za potrebe RV i PVO. Novi hangar izgrađen je na mestu hangara koji je porušen za vreme bombardovanja 1999. godine. Novi hangar površine 3087 m² završen je 30. decembra 2015. godine, koštao je oko 251 miliona dinara. (TRIDESET JEDAN MILION VIŠE OD ZADNJE PONUĐENE CENE KOJU JE DALA “MORAVA IN” iz KRUŠEVCA NA PONOVLJENOM TENDERU (220 miliona) I 15 MILIONA VIŠE OD DRUGOPLASIRANE FIRME U PRVOM TENDERU (240 MILIONA DINARA)!

Ovaj objekat biće namenjen za smeštaj školskih aviona Lasta, helikoptera Gazela i Mi-17 a sadrži skoro sve što je potrebno za njihovo čuvanje i održavanje, klimatizovan je, poseduje laboratoriju i učionice.

Ispred hangara, između ostalog, bile su postavljene letilice tipa “MIG 21”, “AN 26”, i “MIG 29”.
Avioni “Lasta” uvedeni su u upotrebu RV i PVO Vojske Srbije 19.03.2018.godine.

2015.GODINE NOVA AFERA POTRESLA JE MINISTARSTVO ODBRANE
POLITIKA 26.06.2015.
Gašić trulim gvožđem zida zgrade!
Za dva objekta na Bežanijskoj kosi čelnik resora vojske naručio armaturu izbačenu iz upotrebe još 2009. Zbog slabosti gvožđa Ministarstvo je kupilo za 25 odsto veću količinu, što je plaćeno čak 16,4 miliona dinara više. I pored upozorenja Vojnobezbednosne agencije, insistirao je da se za izgradnju dve vojne zgrade na Bežanijskoj kosi (objekti 24 i 25) kupi staro gvožđe koje je izbačeno iz upotrebe još 2009. godine.
KURIR 26.06.2015. Iako je VBA, kako kaže naš izvor iz Ministarstva odbrane, odmah otkrila zloupotrebe i pokušala da zaustavi ovu nabavku, sporne armature, ona je ipak kupljena i to na insistiranje ministra Gašića.
Osim što je ugrozio živote budućih stanara, Gašić je trulo gvožđe i preplatio za čak 137.054 evra, odnosno oko 16,4 miliona dinara.

Betonska armatura je kupljena od firme „Raj fert“ iz Velike Plane i za 480.000 kilograma plaćeno je 548.218 evra.
Institut za standardizaciju je ovu vrstu armature pod oznakom „RA“, odnosno „ČBR 400/500“, izbacio iz upotrebe pre šest godina i njena upotreba je nezakonita. Uz to, ona je za 25 odsto manje nosivosti od novousvojene betonske armature „SRPS EN 10080“, pa je zato prilikom ove nabavke poručena za 25 odsto veća količina od potrebne. Najveći deo armature je bio za objekat 25 – priča izvor Kurira. Osim što je zabranjena za upotrebu, ova armatura je i skuplje plaćena. Tako je kilogram plaćen 78 dinara, a u tom trenutku se na tržištu prosečna cena armature kretala se oko 63 dinara.

Čak ni zaključak iz izveštaja četvoročlane komisije, u kojem se jasno navodi da korišćenje i ugradnja ove armature neće biti zakoniti, nije uticao na ministra odbrane da promeni odluku.

VBA je zaustavila nabavku sporne armature, ali je Gašić insistirao da se ona što pre kupi, jer je na tenderu za izgradnju zgrada, kao podizvođač, izabran konzorcijum dve firme iz njegovog rodnog Kruševca – „Telekomunikacija“ i „Morava IN“.
Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije, kaže da ukoliko je armatura izbačena iz upotrebe, onda ona ne bi smela da se koristi.

Reč je o rebrastom gvožđu koje, ako je izbačeno iz upotrebe, ne bi smelo da se koristi u gradnji. To bi značilo ugrožavanje bezbednosti i bilo bi izuzetno opasno. U projektu treba da bude definisana armatura i ukoliko se standardi ne ispoštuju, onda može da bude ugrožena bezbednost i statika, temelj i čitava konstrukcija – rekao je Goran Rodić.

PZBS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *