Prošlo je dvadeset godina ali su mnogima nama koji su aktivno učestvovali u odbrani naše države, sećanja još uvek vrlo živa. Mnogi su rizikovali svoje živote, ugrožavali svoje porodice, branili svaki metar svoje zemlje.

Ovo su svedočenja učesnika rata u odbrani države 1999. godine.

Iz obaveštajni krugova:

Da podsetimo da su Službe bezbednosti za vreme NATO bombardovanja, a i pre njega, delovale daleko sinhronizovanije nego što to čine danas. Zahvaljujući podacima do kojih su dolazile naše Službe, spašeno je na hiljade ljudskih života, materijalnih resursa…

Naši obaveštajci su često i nadljudskim naporima , izlažući svoje živote, dolazili do važnih informacija koje je država koristila u odbrani od ove neljudske agresije. Posebno se istakao General Jovan Milanović koji je radio u našoj misiji pri EU u Briselu. Jovan je , kao naš obaveštajac, sa diplomatskim pokrićem , došao do presudnih podataka za našu zemlju : o pripremama NATOa za bombardovanje naše zemlje… Podatke je dobio od Francuskog oficira Brinela, koji je kasnije osuđen za nacionalnu izdaju. Da li se Srbija adekvatno zahvalila ovoj dvojici izuzetnih ljudi – nije !!!

Zahvaljujući tom, a i drugim dokumentima, tadašnja Vojska je izradila Plan odbrane od NATO agresije koji se pokazao izuzetno uspešan.

Tadašnje Službe bezbednosti su bile daleko efikasnije od današnjih, u koje su se često, bez adekvatnog odgovora, infiltrirale neke od stranih obaveštajnih službi. Danas na području Srbije deluje preko 40 stranih obaveštajnih službi od kojih su najaktivnije: CIA, MI6, BND, FSB, MOSAD, kao i Hrvatska SOA… Ove službe svoje agente, preko svojih saradnika, često ubacuju u NVO, Privredne kompanije, Vladine agencije, …

Iz krugova MO:

Bombardovanje SR Jugoslavije je izvršeno bez odluke Organizacije ujedinjenih nacija, čime je prekršena njena Povelja, ali se agresori na to nisu obazirali. Neke države su, među kojima i članice Saveta bezbednosti OUNRusija i Kina, digle svoj glas protiv bombardovanja, ali nisu htele pomoći SR Jugoslaviji.

Broj civilnih žrtava u NATO bombardovanju još uvek nije precizno utvrđen, a dosadašnje procene variraju u zavisnosti od izvora. Prema srpskim izvorima od posledica NATO bombardovanja poginulo je između 1200 i 4000 civila (najčešće se navodi oko 2500).

Godine 2015. objavljeno je da je Srbija prva zemlja u Evropi po smrtnosti od malignih tumora. Prof. Dr Slobodan Čikarić, onkolog i predsednik Društva i Srbije za borbu protiv raka, smatra da je porast broja obolelih i umrlih od raka posledica NATO bombardovanja, tokom kojeg je na Srbiju bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma.Теžе i lakše je ranjeno око 6.000 civila, među njima 2.700 dece.  Bezobzirno su gađane čak i škole i bolnice, pod optužbama da se u njima kriju srpski vojnici. To je bilo najgrublje kršenje Ženevske konvencije (Protokol 1. st. 1, čl. 51). Bombe su bacane svuda i bez mnogo obaziranja na žrtve među građanstvom. Tako su pogođene 7.643 kuće, 300 škola, 53 bolnice, i 50 crkava ili spomenika.

Razmere posledica zagađenja životne sredine izazvane bombardovanjem, bile su i ostale ogromne. Životna sredina u Republici Srbiji je pre bombardovanja bila relativno dobro očuvana i manje ugrožena od zemalja istočne, zapadne i centralne Evrope. Šteta po životnu sredinu, kao deo ukupne ratne štete pored toga što je bila naneta u toku ratnih dejstava, ispoljava se i ispoljavaće se još mnogo godina.

Požari koji su nastali zbog Bombardovanja bili su praćeni eksplozijama, što je za posledicu imalo aerozagađenje produktima sagorevanja. Drugi deo štetnih materija zagadio je zemljište, a treći deo štetnih materija izlio se u zemljište odakle je preko kanalizacije i prirodnog dreniranja otišao u vodotokove. Velike količine štetnih i opasnih materija je ušla u vodo tokove regiona, što je ugrozilo živi svet u rekama.  Zagađene vode su dospele u podzemlje i pri tome su zagadile izvorišta vodosnabdevanja. Veliki protok Dunava je doprineo razblaženju zagađenja, ali sa druge strane je ubrzao transmisiju u podzemlje. Izražene su bile I direktne posledice na biodiverzitet jer je izvršena masovna destrukcija kopnenih i vodenih staništa.

Bombardovanje je prouzrokovalo transmisiju velikih količina štetnih materija u vazduh, što je imalo uticaja na globalne promene, a pre svega na slabljenje ozonskog omotača i menjanje klime. Bombardovanjem naftne, hemijske i petrohemijske industrije, i velikih elektrotrafo postrojenja izazvalo je požare i eksplozije kojisu doprineli najvećem stepenu zagađenja vazduha i atmosfere. Pogođena naftna skladišta su dovodila do nekontolisanog ispuštanja dioksida koji se širio oko 1 km oko pogođenog objekta što je mnogo šira zona zagađenosti nego kod klasičnog požara. Pored dioksida, u ovim požarima se emituje i ogromna količina ugljendioksida, kao  posebna grupa opasnih jedinjenja koji nastaju kao proizvodi potpunog sagorevanja.

Zemljište je integralni deo eko sistema. Zemljište koje je direktno bombardovano ogoljeno je i razoreno što dovodi do aktiviranja i intenziviranja erozionih procesa. Posledice delovanja erozionih procesa mogu dovesti do degradacije i gubitka ogromnih zemljišnih prostora.

Republika Srbija izdvaja tek oko 0,5% bdp-a na životnu sredinu dok je taj prosek u zemljama Evropske unije 2%. Pored toga što se ne izdvaja dovoljno novca, problem predstavlja i činjenica da se sredstva prikupljena na ime životne sredine često troše nenamenski na stvari poput izgradnje sportskih objekata ili asfaltiranje ulica. 

Ali zato…Toni Bler, čovek, koji je bio premijer Ujedinjenog Kraljevstva za vreme bombardovanja Srbije, postaje „Velikiprijatelj“ i ujedno savetnik premijera Aleksandra Vučića, koji je tokom bombardovanja bio ministar informisanja i koga Vlada Srbije i Aleksandar Vučić još uvek plaćaju da po svetu lobira za „razgraničenje“, odnosno za priznanje nezavisnosti Kosmeta.

Gradjani Srbije! Moramo zapamtiti i biti budni jer, naši “prijatelji” su još ovde. Sa jednako žarkom željom da nastave da nas “oslobađaju” i “usrećuju”. Oni imaju više i novaca i oružja. Ali, mi treba da imamo više pameti. Treba bolje od njih da mislimo i više da pamtimo. U borbi sa oružjem i novcem oni su pobedili. Ali, u borbi sa pamćenjem, pobeda mora biti naša!

Iz krugova učesnika u borbama:

На данашњи дан равно пре 20 година, без икакве одлуке СБ УН злочиначки НАТО савез напао је СРЈ, под изговором да е на КиМ догађа геноцид на Албанцима. Оно што ће уследити у тих незаборавних 78 дана за наш народ је уствари само изговор за уништавање и геноцид над једном нацијом која им смета још од цара Душана. Рат који су злочинци НАТО савеза водили против Српског народа је био све али не и рат. 

Заробљен кинески БСТ 82 ММ

Почећу то јутро почели су први напади на караулу Морина што је био један лажни напад да би се одвукле јединице ВЈ на ту страну и тиме оставило простора да терористи приђу небрањеној караули Кошаре,негде око 04 00 ватра се пренела и на караулу Кошаре битка се водила током целог дана тек не више од скоро једне чете 53 граничног батаљона наспрам 1500 терориста ОВК, потпомогнути артиљеријом Албанске војске и легије странаца , негде око 19 00 ВЈ се повукла на резервни положај и добила појачање, ОВК заузела караулу. Губици су били велики поготово на страни ОВК али не треба заборавити ни наше хероје који су дали животе бранећи сваки гранични камен земље Србије. Писати о битци за кошаре не би стало на једном листу а камоли у једну књигу, шта рећи осим да је од ток великог петка па све до краја бомбардовања много младих живота изгубљено,на бранику отаџбине, слава јунацима 125 МТБР и 53 ГРБ, не нећу заборавити ни јунаке са Паштрика јер су они своје животе положили бранећи се од многоструких непријатеља који је планирао копнену офанзиву али му није успело и са писаним лецима којима су бацали на наше положаје. По изјавама тадашњег ратног команданта 125 МТБР 108 припадника ВЈ изгубило је животе бранећи тај део од терориста, док су губици на страни ОВК били велики и тачан број се не зна, да не помињемо терористе сатериторије Албаније и Македоније, те да је уништено и 5 тенкова Албанске војске. 

Такође треба рећи да је 549 бригада одликована орденом народног хероја иначе командант је био генерал Божидар Делић иначе ова бригада се борила у немогућим условима и поред много надмоћнији непријетаља. 

Шта рећи о самом рату није ово никакво уздизање ВЈ и припадника МУП-а, једноставно многи од њих су ратовали и дали живота за оно у шта су веровали, многи од њих су и мучени у убијани на најсвирепији начин од стране Шиптарских екстремиста, а да до дан данас нико није одговарао, па чак и тамо где су се водиле градске борбе јер су шиптарски екстремисти то радили из заседе унапред обавештени од стране својих сународника, убијали и свој народ само да би приказали да су их убили Српски војници или полицајци, треба ли заборавити и бомбардовање колона албанских избеглица у два наврата који су приказани као грешка, ако је то била грешка учему је још Британски генерал Весли Кларк још погрешио, погрешио је јер нас је лоше проценио, јер није знао да је ударио иако на малу земљу да је народ небески, иако не бранимо Јерусалим и Христов гроб, бранили смо православље и свету Српску земљу, а јесмо ли небески народ можда јесмо а можда и нисмо, али смо два пута водили велику битку за КиМ и оба пута победили, али нам је политика дошла главе или што би славни Српски генерал и војвода Живојин Мишић рекао нема тог рата који Српски сељак не може да добије а Српски политичар изгуби…. 

Iz krugova civila radio amatera:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *