PROŠAO SAM POLITIČKI AZIL.
(na putu bez milosti prema sebi i drugima kroz krv suze i znoj) U jeku samih julskih protesta 2020 godine, dao sam intervju za NIN DANAS, NOVU S DIREKTNO, ZIG INFO i progovorio javno o onome o čemu se nije detaljno znalo, već se samo naslućivalo i govorilo kako država i krimiinalci rade zajedno, kroz povezanost dela MUP-a i pripadnika organizovanih kriminalnih grupa, koji svesno i namerno napadaju srpsku policiju ispred doma Narodne skupštine, sa ciljem da vestački stvore zakonske uslove za upotrebu sredstava prinude i sile prema mirnim demostrantima. Nažalost to se i dogodilo. Policija je tukla sve, osim onih koji su je napadali. U samom intervju progovorio sam o  jedinici OPA odeljenju za posebne akcije koji su vodili tu prljavu akciju protiv svog naroda, veliki broj agenata sam identifikovao, a neki su od njih skoro uhapšeni i to zamislite kao pripadnici klana kriminalnog klana. Tokom samog protesta bio sam na sastanku SZS, sastanak je trajao sat vremena. U toku sastanka moj fb i tivter su hakovani objavljena je neka slika krvave manekenke u moje ime da je prebijena od strane policije, da bi gotovo svi režimski mediji to preneli, a moja slika ceo dan sa profilima bila na Pinku kod Sarape ( najbliži Djilasov saradnik laže ukucati na googlu i pročitati šta su sve govorili i pisali). Napad na mene vodio je državni sekretar MUP-a Milosav Miličković preko ALO, Informera i Kurira. Cilj im je bio da me diskredituju, oblate, prikažu kao kriminalca i na kraju da me ubiju. Mesecima unazad bio sam na merama od strane PS Čukarica od onih sa kojima sam do juče radio, dokaz tome je i snimak koji je na ovom fb tokom policijskog časa objavio kako dolaze ispred moje zgrade i proveravaju samo moje vozilo što sam tada i snimio. Državni sekretar Milosav Miličković poznat kao Miško radikal koji se pominje kao jedan od aktera sastanaka sa vlasnikom Jovanjice za proizvodnju marihuane na Kosovu na Rakovici angažuje pripadnike huligansko navijačke grupe RAD da me odrade, jer odavno je imao pik na mene pogotovo još za vreme vanrednog stanja kada sam mu se preko nezavisnih medija više puta javno obraćao direktnim pitanjima na koje nikada šef Rakovičkog klana nije odgovorio.( moja javna obraćanja šefu Rakovickog klana možete pročitati na sajtu Pokreta za bezbednu Srbiju www.pzbs.org). Umesto  odgovora poslao mi je metak. 9.avgust 21,00 čas, vraćao sam se sa Vesnom iz centrale SSP-a, kretali smo se ulicom Godomniska prema ulici Luke Vojvodića na Rakovici. Kako je ulica Godominska uzbrdo dodao sam jači gas, u retrovizoru iza sebe video sam crni audi bez registarskih oznaka kako se zalepio za mene. Na samom kraju ulice morao sam stati jer su par automobila išla iz suprotnih smerova Luke Vojvodića. Crni audi stao je sa moje leve vozačeve strane spustilo se suvozačevo staklo. Meni je prozor leti uvek otvoren, dobacuju imaš pozdrav iz službe, primećujem cev od pištolja u ruci vozača. Više sreće  i malo iskustva spasilo je i mene i Vesnu jer sam naglo pustio kočnicu smotao u desnu stranu ulice Luke Vojvodić, oni to nisu očekivali. Proleteo sam pored IDEE odakle se u sekundi preprečio neki kombi koji mi je dao na vremenu da stignem do Košutnjaka put koji vodi prema sportskom centru Rakovica skrenem na zemljani put i naglo ugasim auto. Proleteli su iza nas. Istu noć napustio sam Beograd ne zato što sam želeo, već sam tako posavetovan. Dva dana proveo sam u Novom Sadu. Znajući koja bagra me juri, kome sam se sve iz mupa zamerio, znajući da tužilac Zagorka Dolovac ne radi svoj posao nisam imao kome da prijavim, a znam ko mi je poslao pozdrav. U Novom Sadu dobijam privremeni ugovor za vozača kamiona koji odlazi za Nemačku sa kolegom kako bi uzeo nov kamion i dovezao u Srbiju, jer je to bio jedini način napustiti Srbiju pošto su granice bile zatvorene i mogli su prolaziti samo oni naši građani koji su imali privremeni ili boravak u zemljama EU. U Novom Sadu na brzinu sam se pozdravio sa meni dragim ljudima kojima nisam rekao pravi razlog mog tako brzog iznenadnog bez najave dolaska u Novi Sad. Na Horgošu prepoznaje me kolega iz granične pita Saviću šta si sada vozač kamiona? I to sam, nego ako nemaš pametnija posla čeka me kamion u Nemačkoj koji treba da vratim u Srbiju pa bi da krenem. Ok, Idi Saviću, vidimo se kad se vratiš. Aha, vidimo se. 11 na 12 avgust stigao sam u Beč i prijavio se u prvoj policijskoj stanici u 11 bicirku. Da li su mi poziv da se 13 avgusta javim u policiju za strance u 15 bicirku. Preko interneta iznajmljujem sobu za jedno veče. Iz Srbije sam kreno sa svega 172 eura, koliko su kolege iz Beča mojim pregledom i našli u mom novčaniku i evidentirali u zapisnuku sa mog prvog saslušanja, više novca nisam imao da ponesem sa sobom.  Razlog dolaska, razlog podnošenja zahteva za politički azil, trasa i ruta mog dolaska, koliko novca imam kod sebe da li imam familju rođake u Austriji na sva pitanja na engleskom jeziku odgovarao sam suvom istinom uz prateća dokumenta koja potvrđuju sve ono o čemu govorim u zapisniku. Prvo saslušanje je ono na kome se odlučuje hoće li vam odobriti proceduru za ulazak za dobijanje azila ili neće. Ja sam prošao tj dobio ulazak u proceduru. Poslat sam u prvi kamp Traiskirhen 40 -60 km od Beča, a naredni dan prebačen sam u migracioni kamp Švehat pored aerodroma u Beču. Ulazak u azilski centar gore je nego ulazak u kasarnu ili zatvor. Ovakvo iskušenje u ovakvim vremenima može izdržari samo jaka mentalno psihofizičko jaka osoba, ući u tu sredinu i u nepoznato ili morate biti mnogo ludi i  hrabri. Na ovakvim mestima mala greška mala neopreznost nepromišljenost ode glava sa ramena. Jedina osoba sa balkana među 5000 migranata bio sam ja, a samo nekoliko meseci pre azila bio sam jedan od 5 miliona, da bi eto u tom momentu bio jedan od 5000. Društvo mi čine pripadnici HAMASA, FATAHA, ISILA, HEZBOLAHA, BOKO HARA i drugih terorističkih organizacija i sa svima njima proveo sam punih 8 meseci na istom mestu u isto vreme. Odlično sam ih upoznao način delovanja rada, frkacije, celije, organiziacija, finansiranje, hijararhija, ono što me upošte nije iznenadilo jeste njihovo poznavanje vojno policijske obuke, naoružanja TT karakteristike. Uslovi za život ako se to može nazvati životom poražavajući, higijena ispod nule. Hrana plastična. Svakog petka u nedelji dobija se 45 e da se kupi hrana i neka sitna potrepština. Droga stiže opušteno od marihuane preko hašiša heroina do kokaina, razna sečiva, pljačke između sebe podeljeni po klanovima zemalja odakle dolaze nasilje su svakodnevni. Klasična arena ili bolje rečeno ortagon za prezivljavanje. U svemu tome prednjače Libijci u saradnji sa Marokancima i Somalijcima. Već na samom ulazu shvatio sam da ću morati da primenim veštine koje posedujem.
Iskreno koliko sam se puta u azilu potukao, toliko se nisam potukao za ceo moj život. Prvi napad od strane Libijaca na mene dogodio se u toaletu identično scenama iz američkih filmova. Stajao sam iznad lavaboa pomolio sam se u sebi Libijac narkomacina primetio je da sam se prekrstio to mu je zasmetalo, pozvao je još trojcu ušli su sa sečivima. Na jako loše engleskom trazili su da im se poklonim. Rekao sam OK guys its not problem, umesto mog poklona jednom je gotovo pukao nos, druga trojca pobacani. Sečiva koja koriste su zileti sa istopljenom drskom od koga prave skalpere. Sam kamp podeljen je ogradom na A,B,C i D sektor kako bi se sprečili sukobi unutar grupa. Ja sam bio sa Sirijcima tu brzo nalazimo zajednički jezik, jer jednog od njih koji se najviše mrštio u mom pravcu doveo sam za par sekundi u ured, a onda su ostali brzo pripitomili i postali miroljubavi i do kraja moji verni prijatelji.
Da se razumemo ovo nema veze ni sa jednom verom, oni veru samo koriste kao masku za svoj pravi cilj i nameru kojoj teže i prema kome idu, a to prema čemu oni idu mnogo mnogo je opasnije od bilo čega što neko normalan može zamisliti bilo koje daje vere i nacije. Islam kao religija bas kao i hrisćanstvo propagira mir, ljubav toleranciju, zabranu nasilja, nažalost kao i u hrisćanstvu što postoje ljudi koji svesno i namerno tumače sveto pismo i bibliju na iskrivljen način, tako postoje i grupe koje sam islam iskrivljuju, i zato sve ljude islamske veroispovesti ne možemo gledati jednako sa ovima niti ih upoređivati. Sobe se u azilu ne zaključavaju, tako da noću dešava se da jedna grupa na brzinu uleti u drugu sobu i izbodu suparničku ekipu, zato sam ja prvo kada sam usao u sobu dvospratni krevet demontirao tako sto sam dušek sa gornjeg krevata i drvenu ploču odma sklonio sa strane, a za sebe uzeo donji krevet do zida. Zašto? Prosto napravio sam klasičan kavez..odozdo preko rešetke kad cujem vrata mogu da vidim ko ulazi u sobu, ukoliko dođe do napada protivnku je teže da izbode onog dole pošto mora da se savije, dok svoja ledja uvek mogu gurnuti do zida, rukama i nogama odraditi razni vid poluga iz samoodbrane. Sirijci i Turci od svih u azilu su najmiroljubivi, najgori su Avganistanci, Libijci, Somalijci mali i Bali. Jedna od najopasnijih grupa u azilu su čečeni veoma zatvorena, surova i borbena nacija. U samom Beču vladaju čečeni i gotovo svi naši ljudi koji godinama žive tamo znaju da čečene treba izbegavati u širokom luku. U azil sam ušao vođen zivotnim filozofijama mog kuma Srebrnog “bez milosti prema sebi i drugima, kroz krv suze i znoj do zacrtanog cilja i mog pokojnog prijatelja Tihog “mogu ja sve moguće i nemoguće treba mi samo malo vrema veslamo dalje”…Da krenemo redom odakle njima toliko novca?! Sa velikim brojem njih obavljao sam razgovore a ono što su mi svi govorili bez obzira da li je Sirija, Avganistan, Bali, Mali, je da prilikom dolaska u Tursku preko organizacije Muhameda Dahlana lica sa interpolove poternice koji u Srbiji uziva politički azil odgovoran je za ubistvo Jasera Arafata i novinara Kosojgua u ambasadi Saudijske Arabije u Turskoj pre 3 godine dobijaju novac od 8 do 10.000 eura da dodju do Srbije. Muhamed Dahlan kao bivši šef obaveštajne službe Palestine upoznao je AV sa šeikom Bin Zajedom i omogućio Branku Stefanoviću šverc oružija za Saudijsku Arabiju koje je naknadno stizalo u Siriju.Na granici sa Srbijom novac im se oduzima, šalju se u Sombor Principovac kod Šida i Obrenovac. Oduzeti novac deo vraća Dahlanu deo ide za finasiranje Bgd H20 deo za plaćanje 100 eura, 5000 dinara, 30 eura penzionerima i finansiranje sns kampanje. Na pitanje Austrijskih vlasti ko im oduzima telefone i novac odgovori su bili srpska policija većinom kod Somobora. Samo nekoliko dana posle u rezimskim medijima čitam naslov uhapšeni policajci kod Sombora koji su otimali novac i telefone migrantima, umirem od smeha, kako može da se suzbije kriminal kada zemlja EU sazna šta radi vlast u Srbiji. Većina njih preko mesta Riđica za 3000 eura po osobi napušta Srbiju novac predhodno skidaju sa bankomata, dok sam ulazak u Srbiju većinom kod Preševa predstavnicima vlasti u Srbiji placaju 500 eura na ruke. Sve ovo sto pišem ne pišem napamet. Kada je ludak u Washingtonu potpisao sporazum u kome navodi da se Srbija priključuje borbi protiv Hezbolaha, već sam bio u trećem azilakom kampu u Salzburgu gde u azilu borci Hezbolaha besno negoduju, vređaju pljuju po Srbiji govoreći na arapskom TSMA ALA HER SERBIA ( laku noć Srbijo). Kada sam čuo šta viču ušao sam u prostoriju za dnevni odmor. Jedan od njih mi je bio okrenut leđima uradio sam mu polugu na vratu i dok nije izgovorio prvo šta mi je palo napamet a to je pesma Dositeja Obradovica Vostani Serbie nisam ga pustio. Izgovorio je ali jako teško ali je izgovorio, i dok je on povraćao i hvatao novi udah, ostalima njegovim drugarima iz Hesbolaha rekao sam da narod Srbije ne priznaje nikakav dokument koji je potpisao LUD ČOVEK koji je samoproklamovani preCednik Srbije. Izašao sam napolje po povraku u svoju sobu na vratima moje sobe 204 i zidovima kao i prozorima uz sama vrata zatekao sam poruku pripadnika HESBOLAHA otisci crvenih šaka drugim rečima, naše ruke biće krvave tvojom krvlju. Sleteo sam niz stepenice  našao ih, jednom od njih ruke su bile crvene odvojio sam ga sa strane i pokazao mu sva svoja znanja i veštine koje posedujem, to je bio isti onaj koji je samo 2 sata ranije morao da izgovori vostani serbie, ponižen međi svojima, pokušao je da povrati ugled, ali je naišao na pogrešnu osobu, drugi put u toku dana pravi grešku za greškom naleće na mene. I dok sam vama pisao šaljive statuse iz azila, nekima koji su me zvali pitali gde sam poučen filmom cao inspektore javio se Boki iz Dubrovnika poslao razglednicu kaže dobro je sunča se, ja sam za neke radio u Belgiji, za neke sam bio u Nemačkoj, Švajcarskoj pa i Lihenstajnu, a zapravo bilo je tri u jedan. Vodio borbu protiv SNS mafije u Srbiji, dokazivao na saslušanjima kršenje ljudskih prava sloboda pred azilskom komisijom i vodio ličnu borbu za zivot u sredini tj ortagonu u kome sam se nalazio. Jedan od bitnijih dokaza koje sam imao kod sebe i koji sam predao je i knjiga Boška Obradovića kriminalni krugovi u kojoj je do detalja objasnjeno uz šematski prikaz kako funkcionise organjzovani kriminal u vrhu srpske vlasti. Ponosan sam što sam takvu knjigu promovisao, što sam jednim delom pomogao Bošku da je napiše i što je tokom mog boravka u azilu  Boškova knjiga prevedena na nemački i engleski jezik uz prateću slikovnu šemu organizovane kriminalne bande iz SNS-a.
Ponavljam ovo nema veze sa islamom nema veze sa narodima sve ovo jedan veliki svetski organizovani kriminal sakriven pod plaštom vere za ogroman novac trgovina ljudima u kome zvanična SNS Srbija učstvuje i sto je najgore uskoro će Srbija zbog šverca ljudi, oružija, narkotika pomaganja terorističkim predstavnicima poput Muhameda Dahlana i njegovih drugara biti označena kao zemlja koja pomaže i finansira svetski terorizam zahvaljući monstrumima kriminalcima iz SNS koji vladaju Srbijom, a zarad profita ponovo unesrećiti sve gradjane Srbije a dobrim delom i regiona.
Ovim putem zahvaljujem se svim svojim prijateljima bošnjacima iz Bosne i Sandzaka koji su sve vreme pomagali mi savetima kako da se u takvoj sredini ponašam šta je po njihovoj veri ispravno šta nije, kako da ne uvredim nekog svojim ponašanjem gestom, na šta posebnu pažnju da obratim i kako da se ispravno postavim. Dragi moji bošnjaci iz Srbije i Bosne hvala vam od ❤. Želim da se zahvalim našim gradjanima sa prostora Ex Yu Srbima i Hrvatima koji su mi pomagali  svako na svoj način kako je ko mogao. Švedska, Lihenstajn, Austrija, Nemačka, Bosna, Hrvatska, moje Sandzaklije veliko hvalaaaa…zahvaljujući svima vama muslimanima, katolicima, pravoslavcima kako nas napolju i dalje zovu zovu Jugovići prošao sam i ovu najtežu do sada životnu epizodu živ i zdrav sam zahvaljući svima vama koji ste znali gde sam i puno mi pomogli. Žao mi je što sve vas pogotvo gradjane Srbije ne mogu označiti u ovom postu  kako prilikom odlaska u Srbiju od strane kriminalne vlasti ne bi imali problema.
KRAJ PRVOG DELA….
SUTRA DRUGI DEO MOJE  SVEDOČENJE SASLUŠANJE, OBRADA POLICIJE ZA STRANCE..

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *