Autor: Marko Marjanović

Imao sam prilike da upoznam i više puta razgovaram sa ovim više puta nagrađivanim policajcem.

Definitivno jedan od onih ljudi koji zaslužuju poštovanje.

A da li ga je i dobio, hm, bojim se da ne.

OD REŽIMA PROGONJEN, OD OPOZICIJE ZABORAVLJEN.

Pa da krenemo redom. Ko je taj Vladimir? Zašto je on bitan? Zašto pišem o njemu pored toliko „osetljivijih tema“?

Vladimir-Spid Savić rođen je 25.marta 1981.godine u Beogradu. Posle završene srednje škole, 2006.godine zapošljava se u MUP na poslovima obezbeđenja državne granice u Upravi granične policije. Tu ostaje do 2008.godine kada prelazi da obavlja poslove policijskog službenika u PU za grad Beograd, policijska stanica Palilula. Tu ostaje da radi na poslovima pozornika, sektorskog radnika, inspektora UKP-a i u auto patroli sve do 2015.godine gde prelazi u policijsku stanicu Čukarica gde takođe obavlja policijske poslove kao u PS Palilula.

Prilikom obavljanja policijskih poslova postiže veoma dobre rezultate kao što su hapšenje narko dilera sa 50 paketića marihuane u blizini škole, što je retko kome pošlo za rukom, zatim hapšenje razbojnika za koga se kasnije ispostavilo da je višestruki povratnik sa preko 40 izvršenih krivičnih dela, i još mnogo sličnih uspeha i rezultata rada zbog čega je 2009, 2010, 2011 i 2012.godine više puta nagrađivan i proglašavan za najboljeg policajca-pozornika. O njegovim policijskim uspesima više puta su pisale i novine.

U maju 2012. godine priveo je Dijanu Hrkalović i još dva lica u policijsku stanicu Palilula jer su naneli teške telesne povrede aktivistima koji su nosili obeležja političkih organizacija. Tada je Savić bio svedok njenih pretnji policijskim službenicima, a nakon godina šikaniranja, ponižavanja i osvetničkog službenog nazadovanja dao je otkaz u MUP-u.

2013.godine kada se u Paliluli pobunio zbog napredovanja pojedinaca u službi „preko veze“ a ne po rezultatima rada i zaslugama u obavljanju policijskih poslova. Po prelasku na rad u PS Čukarica, zbog svojih stavova često je bio ponižavan postavljanjem na mesto čuvara „kućica“.

Uz opoziciono delovanje kao zamenik predsednika Pokreta za bezbednu Srbiju i deo nekadašnjeg Saveza za za Srbiju, postao je još veći trn u oku naprednjačke vlasti.

Ali, kakav je bio na ulici u borbi protiv kriminalaca i narko dilera, hrabar i beskompromisan, takav je ostao i u svom opozicionom delovanju.

Bez straha je obelodanjivao „najmračnije policijske tajne“ i tada….. Usledila je odmazda.

Posle neuspele likvidacije,pobegao je u Austriju i dobio je politički azil ukazujući na tesne veze vlasti i kriminala u Srbiji.

Zaboravljen od svih dosadašnjih političkih saboraca, borio se za život na sve načine.

Zaboravljen od političkih saboraca u Srbiji, ali zato rado primljen u Hrvatskoj. Oberučke prihvaćen.

Bez kuknjave i molbi, zasukao je rukave i radi sve poslove koje mu ponude. Keramičarske, auto otpad.

Paralelno studira na akademiji borilačkih veština za zvanje profesora a nakon svega toga stiže uveče i da trenira.

Po Vladimirovim rečima od 2013 godine MUP Republike Srbije kriminalizovan je do tih granica, da je pitanje šta će biti sa tim ministarstvom „Dan posle“ promena ove mafijaške lopovske vlasti.

„Zahvaljujući ovoj mafijaškoj vlasti u MUP R.S od 2013 godine ušao je veliki broj lica sumnjivih biografija, članovi omladine SNS,a, deca funkcionera SNS-a, njihovih članova i simpatizera, jer su bezbedonosne provere za prijem u MUP maksimalno snižene gotovo da ne postoje.“

U samom ministarstvu ostao je jako mali broj časnih, poštenih, savesnih iskrenih policajaca.

„Dojučerašnji huligani koje smo mi hapsili danas su u MUP-u jer su neki od njih siguran posao koji donosi odredjene povlastice plaćali od 3000 do 5000 eura državnom sekretaru MUP-a, kao i u vatrogasno spasilačkoj jedinici. Mnogi policajci koje sam nekad znao kao časne i poštene momke usled protoka vremena poklekli su i prodali se mafiji.

Dokaz mojih tvrdnji su i prijemi nagrada od ministara Nebojše Sline Stefanovića i ministra Vulina što oni sami i ne kriju i na to su ponosni.

 

„Ninoslav Cmolić načelnik SBPOK-a često je u društvu Veselina Veska Milića načelnika PU za grad Beograd.

Nekada načelniku PU za grad Beograd ( Veska) pozivni znak bio AVALA JEDAN, od dolaska Milića pozivni znak je ARMANI 1.

Smenili su časnog policajca Stevana Bjelića i doveli Armanija 1. Samo dan nakon imenovanja za načelnika Kurir objavljuje snimak kako sklanja ogradu i otima zgradu pripadniku Kavačkog klana u ulici Pećka kod Djeram pijace.

Taj Armani Jedan iz restorana Šeher na Topčiderakoj zvezdi rukovodi Bgd policijom.

Najblizi drugovi su mu Zvonko Veselinović, Lazar Holp, Goran Knežević sa kojim je držao splav JIMMYS.

To je onaj Vesko ( Veselin Milić) za čije vreme se dogodio najveći broj nerešenih mafijaških ubistava na teritoriji grada Beograda zbog čega je smenjen, a samo dve godine kasnije vraćen na isto mesto, što je nezabeleženo u srpskoj policiji.

Ovim putem bih postavio i par pitanja Ninoslavu Cmoliću:

Veselin Milić je uvek u Armani odelu po nekoliko hiljada eura. Odakle mu novac za to?

Kolika je ta plata načelnika PU za grad Beograd? Da nije iz fundusa odakle garderobu uzima i Predsednik?

Znaš li da je to je onaj Armani Jedan koga interventna jedinica IJ 92 zaustavi u crnom audiju on se izdere na njih sto ne znaju njegovu registraciju napamet dok u kolima vozi starlete sa Bgd spalvova pa momke suspenduje i disciplinski kazni ?

I dozvolite mi jejednu ličnu poruku da uputim načelniku SBPOK-a: „

Cmoliću u lepo si se društvo izabrao da bi napredovao. Šteta, bio si kvalitetan i skolovan policajac, ali sve si to u vodu bacio . Ne kaže se slučajno: Sa kim si, takav si.

Srpska policija je devastirana, kriminalizovana i time stavljena u sluzbu SNS mafije. Mnogo će morati proteći vode Dunavom Savom, Moravom i Drinom kako bi se mulj odvojio od taloga odnosno žito od kukolja. Jedino što očekujem od budućeg ministra policije ( ma ko to bio) nakon pada ovog mafijaškog režima jeste da izadje u javnost i kaže: “ protiv mafije i kriminala ne možemo da se borimo, sve dok svoju kuću Prvo ne očistimo od mafije i kriminala“.

One pripadnike MUP-a za koje postoje dokazi pohapsiti, ostale drzati kod kuća na merama, dok se njihova odgovornost, krivica ili nevinost ne provere i ne dokažu.“

Ovo je samo deo njegovih objava, priča iza kojih stoji i ima čvrste dokaze za sve napisano.

Iz svega navedenoga možete sami izvesti zaključak zašto za Vladimira Savića nema mesta u policiji dok je ove vlasti. To je i laicima jasno.

Ono što mene, kao građanina, čudi i zabrinjava je sledeće:

Zašto ovog časnog policajca sa jako puno saznanja jedan deo opozicije ne uzima u zaštitu? Da li je moguće da se njegovo znanje, saznanja i dokazi nikoga ne tiču? Da li je moguće da za njega nema radnog mesta u nekoj stranci? Zašto se ne čuva kao veoma važan svedok kada dođe do smene vlasti ?

Tu pre svega mislim na stranku kojoj su Vladimir i članovi njegove porodice uvek bili na usluzi kada god je to bilo potrebno. Pa čak i sada. Koji imaju svedoke saradnike čije identite čuvaju.

Neću imenovati lidera te stranke, prepoznaće se sam.

Ne znam kojim rečima da završim ovaj tekst. Pokušaću porukom, onako od srca.

Vlado, ima mnogo nas koji te nismo zaboravili i na koje možeš da računaš.

Nadam se da će ovo moje pisanije nekako dospeti do tebe, makar na ijekavici:).

Srećno, čekamo te!

 

Tekst preuzet sa sajta: https://www.marjanovicmarko.com/ko-se-to-plasi-policajca-vladimira-savica/?fbclid=IwAR3WB6WeKSdIylFVlJuOW5HrQo_UFYPp7wD_klqEoS_6H5vKFI_sQu3zaXU

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *